Od kada ga je, pre 35 godina, brat Toma Zdravković doveo u Beograd, Novica Zdravković, na neki način, živi u njegovoj senci. I to, dobrovoljno, bez trunke žaljenja. Čak se i neke pesme koje je komponovao i snimio, zvanično pripisuju Tomi!

Novica Zdravković: Nikad mi poredjenja sa Tomom, koji je umro pre 13 godina,
nisu smetala. On je bio mnogo veliki čovek, istinski umetnik. Od muzike živim
tri decenije i da nisam bio dovoljno dobar, ne bi me ljudi i danas sluŠali.
Mnogo pesama sam sročio, komponovao, otpevao... Ljudi su to njemu pripisivali
u zasluge. Ne bi me čudilo da i 'Splavove', rodjene ne tako davno, pripiŠu mom
pokojnom bratu.

Zar vas ne boli Što ispada da ste u njegovoj senci, i toliko dugo posle
njegove smrti?

Novica Zdravković: Nikada me to nije bolelo, zaŠto bi me bolelo danas? Ni danas
ne bih dematovao da neko napiŠe da Toma peva 'Splavove'. Meni je najvažnija
moja lična satisfakcija i da mogu da radim ono Što volim. Nikad me nije zanimala
estradna jurnjava, niti da me brat gura. Radio sam iz pozadine. Tek sada shvatam
da je dobar deo popularnosti mog pokojnog brata i moja zasluga. Kada sam napisao
pesmu 'Umoran sam od života', Toma je snimio i ona je postala hit. Tada sam
bio ubedjen da je postala hit samo zbog toga Što je Toma peva. Godine su mi trebale
da uvidim da je postala hit zato Što je zaista sjajna!

Čula sam da nikada niste bili abiciozni!

Novica Zdravković: Istina je to... Toma je bio popularan i ja sam mislio da
je to dovoljno, da ja, kao njegov mladji brat, nemam Šta da tražim na estradi.
I on mi je nekad zamerao zbog neambicioznosti. Danas je situacija sasvim drugačija.
Važno je biti ambiciozan i Što pre se dočepati televizije i novina. Misle ljudi
da je muzika veliki biznis, pa bi da Što pre ulete u taj biznis! Ne zameram
ja to, cenim ih i poŠtujem zbog rada i truda koji ulažu. Varaju ih sa svih strana,
svi ih čerupaju podgrevajući njihove iluzije da će preko noći vratiti ogromne
sume koje su uložili...

Koliko ste albuma vi snimili?

Novica Zdravković: Snimio sam nekoliko singl-ploča, zatim tri-četiri LP ploče,
pa joŠ toliko CD-a. Od početka mi je diskografski put bio težak. Moja prva snimljena
pesma se teŠko probijala. Tek godinu dana poŠto je snimljena, postala je hit,
a to je i danas! Ali, 'Splavovi' su me uzdigli u nebesa! Godine sam proveo pevajući
po splavovima i imao sam potrebu da napiŠem pesmu o njima. Ako neću ja, ko će?
Srećan sam Što to sluŠa mlada generacija. Ovi stariji možda viŠe ni nemaju živaca
da me sluŠaju...

Po estradi kruži priča da ste mnogima pomogli da se obogate!

Novica Zdravković: Godinama sam razradjivao razne kafane i zaista sam mnogima
pomogao da se obogate. Kada se setim Ere Šarca, koji sad ima gomile autobusa...
DoŠao je iz Knina i otvorio drugi kafić u Beogradu, u naselju Braće Jerković.
Tada sam pevao u 'KoŠuti', u čiju je baŠtu moglo da stane hiljadu ljudi. Svake
večeri je bilo prepuno! Šarac mi se požalio da mu ne ide sjajno... Iz 'KoŠute'
sam preŠao u Šarčev kafić, u koji je moglo da stane četrdeset ljudi. Dule Jovanović
je bio klavijaturista, a ja sam pevao. Radili smo tu godinu dana, razradili
posao. Šarac je stao na noge, posle je otvorio diskoteku i evo dokle je stigao...
Slična priča je i sa Duletom Matijevićem iz Smedereva, koji je medju prvima napravio
splav na Adi, na kom sam pevao, a danas ne zna Šta nema...

Jeste li se manuli boemskog života?

Novica Zdravković: Početkom godine mi je operisan tumor na prostati. Moj brat
se 17 godina borio sa boleŠću... ViŠe ne pijem, iako mi je doktor rekao da mogu,
Što se moje bolesti tiče. Ne vredi... U mladosti, alkohol mi je oŠtetio jetru
i pankreas. Platio sam danak boemskog životu. Ne pada mi na pamet da popijem
koju čaŠicu, pa da mi presedne. Disciplinovan sam pacijent, nosim svoju bolest
kao Što svako nosi svoj krst. Sve je to od Boga, kao Što smo i mi od Boga...

Vidjate li Tominu familiju?

Novica Zdravković: Nažalost, ne... Ni danas ne razumem zaŠto su pre 13 godina,
posle Tomine sahrane, prekinuli svaki kontakt sa mnom.